О мени, Чланци Професорке Марине

О сујети и још (које)чему

 

Marina  Веровали или не, у килограму банана увек има само четири банане!      Страшна је чињеница да је тај број недељив на троје деце. Мој отац је такав проблем решавао увек на исти начин: Давао је ту преосталу банану мом брату. Пошто смо се сестра и ја буниле, ударао је на нашу сујету и говорио да је брат ионако највећи мајмун. И ми срећне што је он мајмун, а он срећан што има банану. Мир у кући.

Када сам почела да стичем знања електронским путем, на свом првом семинару Електронским учењем до креативне наставе, поприлично себично сам се односила према свему наученом, осећајући се великом и сјајном професорицом која је за себе заграбила велики део колача који ће од мог рада направити чудо. Већ сам замишљала себе како разбијам свет традиционалне наставе и крећем у авантуре слободног духа и креација сајбер простора. Моји би ме ученици слепо следили на тим путевима сазнања ћутећи о великој Тајни: мом новостеченом методу. Тај осећај супериорности је до те мере привлачан да ми никако није било јасно како наши предавачи на курсу успевају и да комуницирају са нама а  да се не плаше да ће им отпасти и мали делић Уберменшености?

Тим више ме је изненадила чињеница колико су стрпљења према нама имали предавачи на семинару. Биле су у стању да по сто пута, изнова понове једну те исту чињеницу и да бескрајно стрпљиво, уз невероватно поштовање нашег незнања деле несебично своја знања и сав креирани материјал.

Можда је тајна успешности сваког доброг наставника управо у том несебичном давању, у чињеници да је прави педагог само онај који ће дељењем, разграђивањем себе градити другога. У дељењу, понављам, а не у себичном и сујетном прикупљању података које ћу смети да користим само ја, јер су само моје и ничије више. Базе података које се на овај начин праве и које су бесплатне и доступне свима, право су благо које ова наша професија оставља будућим генерацијама. Од Јутјуба па све до Википедије, која ових дана бије битку за слободу и демократију и осталих сајтова који тек чекају да буду откривени.

Таквих база је све више и на српском језику, почев од већ свима познате базе Креативне школе, па све до најновијег модног крика, сајта Клик до знања. Та ме чињеница радује и мотивише да и ја све своје могућности и сву своју креативност усмерим ка новим, паметним и лепим лекцијама које ћу делити и размењивати са својим колегама унапређивати их и поправљати. Нема више потребе да се држимо старих свешчица са припремама, да мислимо да су најбоље, јер су наше. Таква потреба је некада можда и произилазила из чињенице да сте били упућени само на своју а нисте имали прилику да завирите у туђу учионицу.

И сестра и ја смо постале просветни радници. Брат није. Али, научиле смо дељење.

Advertisements

1 мишљења на “О сујети и још (које)чему”

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s