Колико треба за пет(и)?

Одређивање мере јесте један од врло  важних проблема са којима се сусреће свет у 21. веку: колико да једемо, колико да спавамо, колико да учимо, колико је довољно? Критеријуми за оцењивање изнети су већ у многим Правилницима, што  на нивоу школе, а што на нивоу стандарда прописаних Правилником о оцењивању.  Наставите са читањем

Питање креативности и оригиналности и идентитета

              Када објашњавам својим ђацима како се пише писмени задатак, увек полазим од реченице: Будите искрени. А онда објасним да под искреношћу не подразумевам идеју да сад у задатку треба пошто-пото да ми „отворе душу“ већ да пишу о ономе што познају, ономе како своје знање доживљавају, о ономе што они, у ствари, јесу. Наставите са читањем

О сујети и још (које)чему

 

Marina  Веровали или не, у килограму банана увек има само четири банане!      Страшна је чињеница да је тај број недељив на троје деце. Мој отац је такав проблем решавао увек на исти начин: Давао је ту преосталу банану мом брату. Пошто смо се сестра и ја буниле, ударао је на нашу сујету и говорио да је брат ионако највећи мајмун. И ми срећне што је он мајмун, а он срећан што има банану. Мир у кући. Наставите са читањем

Апгрејдовање?

Покушавајући да унапредимо себе и своју стручност, заборавимо понекад да је најважнија ствар заиста, научити ученике да мисле.

У преводу на мој предмет, научити их да читају. Наставите са читањем

Пуцајте, ја и сада држим час

Када сам покушала пре пар година да унапредим наставу у својој учионици, пуштајући на часу, који је имао наставну јединицу Гетеовог Фауста мало Фреда Меркјурија и Бохемиан рапсоди, хотећи да бар музиком приближим тај свет нестварног ученицима, са запрепашћењем сам констатовала да у учионици -нема струје. Наставите са читањем