Пуцајте, ја и сада држим час

Када сам покушала пре пар година да унапредим наставу у својој учионици, пуштајући на часу, који је имао наставну јединицу Гетеовог Фауста мало Фреда Меркјурија и Бохемиан рапсоди, хотећи да бар музиком приближим тај свет нестварног ученицима, са запрепашћењем сам констатовала да у учионици -нема струје.

Оних пар треперавих неонки које су се једва држале на плафону, неке већ годинама откривене и без својих кошуљица (ко би рекао да ће толико дуго трајати) стварале су илузију да струје у мојој учионици (коју делим са још 1о колега најмање) – има.

Чврсто решена да ме од мог праведног пута на коме поштено желим да зарадим свој просветарски хлеб ништа неће одвући, реших да изоставим све што укључује било какав фактор који не зависи од мене саме и одлучих да постанем – ванменшов (ONE MAN SHOW).

То му, ваљда, дође БИХЕВИЈОРИЗАМ?

Кад треба да се пусти музика- ја певам.

Кад треба да се покаже неки слајд – ја играм.

Кад треба да се види нека слика – ја цртам.

И све је видљиво, и презентовано и објашњено и одговара узрасту ученика.

То му, ваљда, дође КОГНИТИВИЗАМ?

Једино имам проблема с тим конструктивизмом……

Кад год задам неки задатак за истраживање по интернету добијем вишесмислене одговоре, креативне до бола :

• Хасанагиница је била плавуша и муж је отерао јер је била; неписмена, трудна, лења, и српске националности;
• Ана Карењина се бацила под воз у 12. веку;
• она жена која је од Енкидуа створила човека није преживела, јер је немогуће провести шест ноћи са животињом.

„ШТО НЕМА У ВУГЛУ – ИМА НА ГУГЛУ“

А онда се десио 3. новембар и сви смо, по оној доброј старој јеврејској пословици „Дабогда имао, па немао“ схватили колико смо ми у ствари били у сјајној позицији, јер смо, ето пре земљотреса имали бар Школу.

Данас (шмрц) ни њу немам.

Ни учионицу.

Ни грејање, јер је искључено због уштеде.

Воду, додуше, имамо јер је пукла цев, ваљда од хладноће, па је поплављено и оно мало зидова који су се још и држали.

Ни час од 45 минута, јер смо расељени у приградску школу која ради у 4 смене.

Али….

Није још мајка родила јунака који ће успети да МЕНИ забрани да држим час!

Ако ме нема у реалном, ето ме у виртуалном свету!

Свима доступна, увек конектована, са интернет инфузијом дубоко усађеном у вене.

Незаустављива у стицању сазнања. Неуништива у обради градива.

И то је КОНЕКТИВИЗАМ!