Наставни материјали, Седми разред ОШ, Чланци Професорке Марине

Смрт Војводе Пријезде из угла мог бившег ђака, Бојана Драгићевића.

Бојан Драгићевић је мој бивши ђак који је увек изванредно разумео и познавао књижевност. Његов таленат за писање је већ и у средњој школи био изражен. Овде делим његов Фејсбук статус, од 22. фебруара 2020. године, у којем је дивно анализирао ову песму. Мојим ђацима ће сигурно бити од користи, а надам се и свима другима.

Jedna od najlepših, najdirljivijih i najaristokratskijih srpskih epskih pesama je ,,Smrt vojvode Prijezde“, koja je opevala smrt Todora od Stalaća, nazvanog u pesmi vojvoda Prijezda, te njegove supruge Jelice.

Na početku pesme, vojvoda Prijezda od Stalaća dobija preteći zahtev turskog sultana Mehmeda da mu dostavi tri dara kao znak pokorstva: konja, sablju i ženu. Prijezda, iako savršeno svestan posledica i potpuno uveren da ne može da se izbori sa turskom silom prosto odgovara pismom:

,,Car-Mehmede, turski gospodaru!
Kupi vojske koliko ti drago,
Pod Stalaća kad je tebi drago,
Udri Stalać kako ti je drago,
-Ja ti dobra ne dam nijednoga;
Ja sam sablju za sebe kovao,
A Ždrala sam za sebe hranio,
A ljubu sam za sebe doveo;
Pa ti ne dam dobra nijednog!“

Posle herojske borbe sa Turcima, Prijezda shvata da je bitka nepovratno izgubljena, vraća se u zamak i utrčava u kulu, a potom sabljom prkosno odseca glavu svom vernom konju da bi sprečio turskog sultana da ga ikad uzjaše, da bi naposletku prelomio i samu sablju, ne dozvolivši sultanu da je ikad opaše. Na kraju pita svoju ženu da li će radije biti turska konkubina ili će sa njim poći u smrt, na šta ona odgovara: ,,Volim sa tobom časno poginuti, Nego ljubiti na sramotu Turke.“ Dok dvoje supružnika stoje na Todorovoj kuli, ispod koje protiče reka Južna Morava, Jelica izgovara jedne od najtežih reči srpskih epskih pesama: ,,Oj Prijezda, dragi gospodaru, Morava nas voda othranila, Nek Morava voda i sahrani!“ Potom se oboje bacauje sa kule zajedno, a Mehmedu ostaje da kune Stalać jer nije dobio ništa od onoga što je hteo, iako je pobedio u boju.

Za razliku od mnogih epskih pesama, koje slave junaštvo kroz nerealnu i natprirodnu snagu glavnog junaka, ,,Smrt vojvode Prijezde“ slavi jednu veću, kompleksniju, realniju i plemenitiju vrstu herojstva – onu čoveka koji je nadvladan većom silom, ali koji tvrdoglavo odbija da odobori glavu pred bilo kim i radije bira časnu smrt nego da se odrekne slobode i onoga za šta živi, potvrđujući u tome Senekino razmišljanje da su oni koji su spremni na samoubistvo uvek slobodni. Svesno odbijajući zahteve turskog sultana, kroz spremnost da se suoči sa njegovim gnevom vojvoda Prijezda dokazuje da je voljan da stavi nešto iznad svog golog života, da postoji nešto što ceni više od glave na ramenima. A to nešto je čast, dostojanstvo i zaštita one koju najviše voli, bez čega sam život sasvim gubi bilo kakav smisao i nije vredan življenja. To je najčistije slobodarstvo, čak Sartrov humanistički egzistencijalizam na svom najvišem stupnju, gde pojedinac kroz izbor potvrđuje sebe kao nezavisno biće i donosi autentičnu odluku, spoznajući vlastitu esenciju i plaćajući za to cenu koju je sam slobodno odabrao. Impresivno je da se ovako nešto rodilo iz kolektivnog narodnog sećanja. Tako umiru patriciji, prodavši svoju kožu najskuplje moguće, uskrativši neprijatelju sva zadovoljstva i potom suočivši se sa smrću na čist i prkosan način, pod svojim uslovima. Ničeov moral gospodara u praksi. Verovatno je zato ovo jedna od pesama koje sam najviše cenio i čijoj sam se lepoti najiskrenije divio.

Nije bitno da li su Prijezda i Jelica od Stalaća zaista postojali, niti kako su zbilja umrli. Simboli i vrednosti koje im je narod podario u ovoj pesmi pokazuju ono mnogo bitnije, a to je da je naš narod odavno odlično znao kako da živi, ali i kako da umre, kao i za šta je vredno živeti i mreti.

kula todora od stala'a

 

(Na fotografiji Todorova kula u Stalaću danas – od tvrđave je pretekla samo donžon kula.)

3 мишљења на “Смрт Војводе Пријезде из угла мог бившег ђака, Бојана Драгићевића.”

      1. У томе се не слажем с Вама. Српски језик је сиромашнији и угроженији чињеницом да користи два писма. Нигде у озбиљној, идеологијом неоптерећеној лингвистици не постоји тврдња да је језик богатији с два писма. Да је то тачно, увели би и други још једно писмо у своје језике, и то би било лако урадити, али, никоме то не пада на памет. Било какав дупли стандард није добар у државној организацији, а ја овде говорим о стандардном језику. То је као да се у исти систем поред метра уведе и јард, поред целзијуса и фаренхајт, поред црвеног, жутог и зеленог на семафору, на другим семафорима друга комбинација боја …

        Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s