Чланци Професорке Марине

Повратак у будућност илити 60. Републички зимски семинар за наставнике српског језика и књижевности

Зимски сусрети наставника српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду, одавно су место на којем се наставници усавршавају, унапређују своја знања, размене искуства.

Међутим, за мене су ови јануарски/фебруарски дани увек радост и најлепши одмор.

Ради паметније, не и вредније

Дејана Милијић Субић

Чини ми се да сам бројала секунде до оног звона које је огласило крај полугодишта и почетак распуста.

А онда – Београд!

Да се разумемо: никад нисам нешто превише волела тај град. Увек је тамо гужва, нервоза, а и разумећете, ја сам студирала деведесетих, у беспарици и муци.

На поглед, није се скоро ништа ни изменило: Сала хероја има и даље исте, тврде и неудобне скамије, са улица чујем звиждања и шетње, као и онда (с тим да се, нажалост, сад нисам имала кад придружити шетњама), али око мене су иста лица као и тада, у мојим студентским данима, допуњена мојим новим пријатељима, сарадницима, пријатељима пријатеља, мојих другара „из компјутера“.

Испред мене они моји професори, које сам поштовала, чије сам се оцене плашила, не зато што ми је до оцене било стало, него што ми је било стало како ће мој одговор звучати испред њих. Талас позитивне енегрије знања, радозналости, узбуђења водио ме на све стране.

Моја менторка и ја заједно у клупи!

Но, емоције су ме понеле, а слике и доживљаји примереније су за нека друга места и разговоре.

Радионица Професорке Марине

Имала сам част и задовољство да четврти пут на овом семинару представим и оно чиме се ја бавим и занимам на својим часовима. Говорила сам о дигиталним мапама ума, као занимљивом начину, методи или алату, како хоћете, да унапредите свој час. Кад год размишљам о томе шта бих могла испричати својим колегама, које бих то своје искуство могла поделити, полазим од претпоставке да они имају иста знања као и ја, и да је разлика између нас само на нивоу употребне вредности тог знања, методике наставе којом се водимо, и да ту нема бољих или горих. Желим само да дам идеју и покажем чега сам се ја досетила, како може да се предаје књижевност, можда и овако. Волим да разговарам и размењујем искуства, јер у овим годинама живота и стажа, што да не, размена искуства је драгоцена.

Драго ми је што је много колега препознало ту моју идеју и дошло на моју радионицу. Тражила се столица више, а неколико њих је и стајало. Има ли већег комплимента за предавача! Но, да се не хвалишем, јер то није најлепша особине, ево и мог предавања, па процените сами!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s