Ученички радови

Свет који видим

Овај свет је веома сложено место. Преко седам милијарди јединки наше врсте тренутно живи у њему. Седам милијарди различитих начина мишљења, уколико се под мишљењем подразумева размишљање о томе како имати довољно новца да рачуни буду исплаћени, личне потребе задовољене и понека жеља остварена уз понеки коментар о догађајима или људима који нас занимају са особама сличним нама. Ако је мишљење нешто друго, нешто што је врхунац интелигенције коју овај свет познаје, онда има неупоредиво мање различитих начина мишљења.

Када се окренемо око себе, нема баш пуно светлих тачака. Видимо да се нешто што неки људи зову принципи крше за минималну корист. Видимо да богати људи умножавају своје богатство не дозвољавајући да сиромашни покушају да се помере из дна пирамиде. Видимо да јачи угњетавају слабије на свим нивоима, од појединачних случајева до демонстрације војне силе и новог цртања граница. Видимо да се људи грчевито и без имало морала боре за власт не да би помогли свом народу, већ да би углавном само једном припаднику истог свануло. Требало би да се запитамо када је и зашто све кренуло наопако. Да ли је новац узрок или само повод да људи постану то што данас јесу? Можда је узрок ипак у нама. Можда је требало да останемо на гранама. Ако ништа друго, планета на којој живимо би бар била далеко чистија. Већина мајмуна схвата да су само део групе, али код мајмуна који су мало еволуирали влада мишљење да су сви посебни, да их нико не разуме и да су другачији. Сви виде да овај свет није лепо место али би дали све да остану на њему што дуже. Да ли то значи да су и они зли? Бебе се не рађају зле, али већина њих до врхунца свог живота то постане па се ништа никада неће променити. Већина њих никада неће схватити колико су мали и небитни, апсолутно пролазни, већ ће сматрати да су важни и преко потребни овом свету. Наравно, постоје и они који овај мизарни временски период који проведу на овом свету искористе да га заувек промене. Наравно, иновације тих великих људи користиће неки финансијски велики људи да повећају свој утицај.

Велики остају велики, док мали остају мали. Тај круг се није, нити ће се икада отворити. Једине лепе ствари су међуљудски односи, који су још пролазнији од самих тих људи. Можда би ипак било мало лепше да још увек једемо банане док висимо окачени о гране о наше пете удове које више немамо.

Јован Станковић, 2016.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s